Предмет и сврха закона
Члан 1
Овим законом уређује се заштита права на суђење у разумном року.
Сврха овог закона јесте да пружи судску заштиту права на суђење у разумном року и тиме предупреди настајање повреда права на суђење у разумном року.
Судска заштита права на суђење у разумном року укључује и истрагу коју у кривичном поступку спроводи јавни тужилац.
Овај закон не примењује се на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.
Имаоци права на суђење у разумном року
Члан 2
Право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинско-правни захтев (у даљем тексту: странка).
Јавни тужилац као странка у кривичном поступку нема право на суђење у разумном року.
Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року
Члан 3
Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року јесу:
1) приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор);
2) жалба;
3) захтев за правично задовољење.
Станка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року. Они су хитни и имају првенство у одлучивању.
Мерила за оцену трајања суђења у разумном року
Члан 4
При одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.
